ИСПИТ ДРЕВНОСТИ
Откос за откосом - скотурен слепић,
федерчић издајничке књижевности -
свакодневну употребу има анални чепић
спрам рупе вајан - испит древности.
Кокано зрно.
Тамно па црно.
Од Вође до Вође,
мину стогође.
Српски или јидиш?
Видиш да не видиш:
смокве испале из канте
од силне јалове тантре.
Јагла. Магла. Кур махер.
Латинични рецепт торте захер.
Шумадинац а мишје лице -
топличка шмира мезимице.
Трајекториј.
Супозиториј.
Рутава буба, сиса цвет. Како год.
Чланови удружења писаца од:
свеједно - еснаф од белаја
поткива мућкове светих јаја.
У потаји једни друге млате
због бедне плате, због бедне плате.
ДУХОВИ
Разуми, ако бејах груб,
у онај мирни час
кад смо се срели,
надомак сеоских кућа,
са сеновитим шупама
где на леси од прућа
суше усољене рибе.
Ах, тај, кратки сусрет:
камичак отпао од стене
скотрља низ стрмину.
Некако, банух преда те
засталу под граном лешника,
дивна јеси била, о, да,
света недељо, света мајко.
Јагањци брсте зелено лишће,
око њих пастирски пси спавају
копајући у сну шапама земљу под собом.
Предивна ватра духова:
гори, а не сагоре свет.
МОЈ СТИХ БОДЕ ОЧИ
Тријумф бескичмењака -
безразложна камуфлажа.
Друштву овенчаних салама
мој стих боде очи.
Ма какви да су песници
мој стих боде очи.
У позним годинама
гломазни слонови: левичари
ломе крхко грање.
Како рећи, а не огрешити се -
о капиталце: прозаично срање.
Тема доктората – Чича
ваљда прочитах ваљано:
квоцање песника. Наравно.
Кобајаги: хуманизам.
Смотра о човеку.
Показујем гробове
потписаних текстова
падавичара епохе.
Црна тамјаника
аутохтона сорта.
Несразмерне вренгије лоза висе,
усред закоровљеног винограда,
након успињања уз крошњу XX века.
Биће да цивилизације
зближавају ратови и поезија.
И онда, кад изгледа да је свет појава
пред нама бадава, није бадава веруј.
Стремим ка светлости.
У ово време, усамљен.
Куда би другде, иначе,
да идем, до увис, у спомен.
