Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист... Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности. Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...» Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина».

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

четвртак, 16. децембар 2021.

ТРИ ПЕСМЕ | Александар ЛУКИЋ

 


 

ИСПИТ ДРЕВНОСТИ



Откос за откосом - скотурен слепић,

федерчић издајничке књижевности -

свакодневну употребу има анални чепић

спрам рупе вајан - испит древности.


Кокано зрно.

Тамно па црно.

Од Вође до Вође,

мину стогође.


Српски или јидиш?

Видиш да не видиш:

смокве испале из канте

од силне јалове тантре.


Јагла. Магла. Кур махер.

Латинични рецепт торте захер.

Шумадинац а мишје лице -

топличка шмира мезимице.


Трајекториј.

Супозиториј.


Рутава буба, сиса цвет. Како год.

Чланови удружења писаца од:

свеједно - еснаф од белаја

поткива мућкове светих јаја.


У потаји једни друге млате

због бедне плате, због бедне плате.





ДУХОВИ


Разуми, ако бејах груб,

у онај мирни час

кад смо се срели,

надомак сеоских кућа,

са сеновитим шупама

где на леси од прућа

суше усољене рибе.


Ах, тај, кратки сусрет:

камичак отпао од стене

скотрља низ стрмину.

Некако, банух преда те

засталу под граном лешника,

дивна јеси била, о, да,

света недељо, света мајко.


Јагањци брсте зелено лишће,

око њих пастирски пси спавају

копајући у сну шапама земљу под собом.


Предивна ватра духова:

гори, а не сагоре свет.












МОЈ СТИХ БОДЕ ОЧИ



Тријумф бескичмењака -

безразложна камуфлажа.


Друштву овенчаних салама

мој стих боде очи.

Ма какви да су песници

мој стих боде очи.


У позним годинама

гломазни слонови: левичари

ломе крхко грање.

Како рећи, а не огрешити се -

о капиталце: прозаично срање.


Тема доктората Чича

ваљда прочитах ваљано:

квоцање песника. Наравно.


Кобајаги: хуманизам.

Смотра о човеку.


Показујем гробове

потписаних текстова

падавичара епохе.

Црна тамјаника

аутохтона сорта.


Несразмерне вренгије лоза висе,

усред закоровљеног винограда,

након успињања уз крошњу XX века.


Биће да цивилизације

зближавају ратови и поезија.

И онда, кад изгледа да је свет појава

пред нама бадава, није бадава веруј.


Стремим ка светлости.

У ово време, усамљен.

Куда би другде, иначе,

да идем, до увис, у спомен.


Нема коментара: