ЛИБЕЛА НАД СВЕТОВИМА
А ти песниче, брини о пореклу, сети се ко си –
далеко можеш забасати угледајући се на друге.
Помисли куд води такав пут?
Мнозина наваљиваше да посети мој дом.
Но, добро, рекох тад ја:
Ето те либеле над световима.
До скора ту путању прелазих очас
весело беше упутити се њом.
А сад док шетам у друштву са тобом
на раменима осећам бисаге
набијене влажним песком.
О зебама које чујеш у дубравама около,
словићу други пут. Мит? Извор са водом
бистром опази. Младе јасике?
Шипурци са брежуљка накострешени
белег су да не омашимо правац.
Корак по корак, и ето нас.
Кажем ти: Не прескачи ограду.
То су само ожиљци газдинстава.
Уз оно тоцило за брушење секире,
под ораховом крошњом провех младићство.
А ти приђи дрвеној справи, стегни ручицу
окрени круг. Упознај лепоту варница,
које прште кроз време истим сјајем.
Александар Лукић
Aлександар Лукић. ФЕБРУАР 2021. Нови Сад
Aleksandar Lukic - U starom zavicaju (1)
(Погледајте у своје електронско поштанско сандуче!) П р е у з и м а њ е ПДФ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар