Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист... Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности. Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...» Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина».

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

понедељак, 14. април 2008.

Из нових рукописа Александра Лукића (00001)

ЛИБЕЛА НАД СВЕТОВИМА


А ти песниче, брини о пореклу, сети се ко си –
далеко можеш забасати угледајући се на друге.
Помисли куд води такав пут?
Мнозина наваљиваше да посети мој дом.
Но, добро, рекох тад ја:
Ето те либеле над световима.

До скора ту путању прелазих очас
весело беше упутити се њом.
А сад док шетам у друштву са тобом
на раменима осећам бисаге
набијене влажним песком.

О зебама које чујеш у дубравама около,
словићу други пут. Мит? Извор са водом
бистром опази. Младе јасике?
Шипурци са брежуљка накострешени
белег су да не омашимо правац.
Корак по корак, и ето нас.

Кажем ти: Не прескачи ограду.
То су само ожиљци газдинстава.

Уз оно тоцило за брушење секире,
под ораховом крошњом провех младићство.
А ти приђи дрвеној справи, стегни ручицу
окрени круг. Упознај лепоту варница,
које прште кроз време истим сјајем.

Александар Лукић
Објавио у
Ознаке: ,

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)