ПОЉА ЧУДЕСА

69. Српски песник Александар Лукић у Москви (2012). - 109 одабраних фотографија. Фотодокументација "Заветине"

Љубав је вечна. Научи да волиш за живота.

Склоност праштања негуј. За праштање

човек увек мисли да има времена, ал, није тако.

Учини то – поклони себе другом.

Љубав је вечна. И да сумњаш у њу, а ти веруј да јесте.

Моје тело није вечно. Ларва свилене бубе, тек да знаш

живахна је, тај мали одвратни створ.

Мој живот, твој живот – једва каменчићи – огрлице,

затурене у недођији – бројанице од ћилибара.

Џабе за бројаницама од ћилибара трагају трговци -

ловци на реткости и антиквитете.

Љубав је вечна. И једно двориште које не сведочи

у прилог како је љубав вечна, ипак без љубави

не би било изграђено – близу мора, на самој обали,

или на обали реке то двориште симболично

названо „Поље чудеса“ са три грађевине скоро

прибијених у леђа: Криви торањ,

црква и гробље што подсећа на газдинску палату.

Иза дворишта почиње да се простире град Пиза.

Љубав је вечна. Чиста бела со звезда на ноћном небу

то говори. И водопад понавља да гајити треба љубав.

Фонтана што шикља увис, а потом се вода обрушава

у мало камено језеро на тргу.

Крај ње волео сам ваздух да удишем, у једном цугу,

волео сам тај свеж ваздух усред спарине,

волео сам те жене са хеленским бутинама

да гледам како промичу поред мене, тако младе

да би се осврнуле ка мени и посветиле ми пажњу.

Љубав је вечна. Док путујем кроз живот

и онда кад подсећам на мртву природу – робу наслагану

у неком вагону, и тад ме љубав немушта мами,

док путујем кроз Европу и расејавам тугу,

чежњу расејавам из мог малог срца

у ноћима кад најстварније патим од свих бића

незнајући зашто, час држећи страну посрнулом свету,

час пљујући га безобразно, туго неизрецива,

све ми то личи на љубав. На моју чежњу

што се обрела у несавршенсту.

Тренуци кад се нисам кајао

и часови у којима сам детиње искрено патио

због тебе љубави. Моје бело јагње у градини.

Љубав је вечна.

         ________ из  штампане књиге Александра Лукића, Кукавичлук, Пожаревац, 2013