Из "Бележнице"

Збогом Европо!

 

Слика са реке, јун 2013. Фотодокументација Заветина

Под речним мостом, на равном платоу до зида, окренут ка публици, тик уза зид моста прилепљен је разапет шатор. На бетонском зиду моста исписани су графити са паролама, типа “Доле угњетачи” и др. На левој страни бетонског зида исписане су пароле сексуалног садржаја, типа “Другарица Соја, зачела по пети пут,на овом месту”, “Између кондома и комунизма нема разлика”. Испред шатора дуж моста два степеника пружају се према реци. На њих се наслања блага бетонска косина, а одатле све до реке, простире се кеј.

 

насукано стабло. фотодокументација заветина, јун 2013.

КАДАМЕЈА: (Благо љутит, отвара шаторско крило, излази из шатора) Спакуј и моју сиротињу у ту торбу. Успут ћемо се мењати, биће нам лакше да носимо заједнички пртљаг. Мало ја, мало ти, па хајд. Доста ми је оваквог живљења. Црно нам се пише ако останемо међу овима. (Маше главом укруг показујући на свет око себе) Покупише браћа и мрвице са стола испред нашег носа. Не оклевајмо, већ пут под ноге. Наћићемо хлеба за нас.

ВАСКО (Излази из шатора. Протеже се, а потом шета простором, почиње да убацује дроњке у путну торбу) : Једва ноге покрећем! (Погледај, показује Кадамеји успорено кретање, као да гази кроз речну ледену воду, са ноге на ногу) А стомак крчи ли крчи. Празан казан. Штуца ми се. Два дана ништа нисам окусио.

КАДАМЕЈА: Пакуј дроњке, па да кренемо.

ВАСКО: Овако исцрпљени и изгладнели нећемо далеко стићи? И куда да се упутимо? Морамо имати циљ. Окрени се око себе, погледај оне зграде преко реке насељене људима од крви и меса попут нас, њима не пада на памет да се помере са места. Они леже разбашкарени у топлој соби, свијени у брачном гнезду. Изем ти живот?

КАДАМЕЈА: Транзиција меље и челик, крц – крц! Хермафродит времена, то јест митарени монструм комунизма удружен са отимачином либералног капитализма. Подршка наше мајчице државе камуфлираним и префарбаним трабантима дозволила је да експериментишу над нама, пројектујући нове економске услове и друштвене односе. Олош наврће мливо на своју воденицу, како би обични људи остали шупљи код носа, без породица, најурени са посла, хипотекарно задужени имовином код сумњивих банака да би преживели. Наш пример је очигледан, голи смо голцати. Гладни и такорећи боси, већамо испод моста куда да кренемо. Спакова ли ту торбу?

ВАСКО: Докрајчи ти посао! Стомак ми се залепио за кичму. Све мислим на оне срећнике преко реке. Гледано одавде у њих цвета рај, а ми пужеви голаћи пролазимо кроз пакао. Где је ту правда?

Пејсаж са исте реке, примерен јуродивима и скитницама. фото Заветине

КАДАМЕЈА (Узима торбу и пакује преостале ствари) : Ти осматраш представу Европе. Девојке рођене да заводи и бива заведена. (Узима каменчић и баца га у реку) Погледај како се таласи шире ка њој. Данас патимо изгладнели нас двојица, а сутра ће милиони незнаних бити у сличној ситуацији. Да узмем ове гаће? (Пита Васка) Поцепане ничему не могу да послуже, сем да их окачимо као какво страшило поред легала кад заноћимо негде уз пут да нас знатижељници оставе на миру.

ВАСКО: Ама остави их неком несрећнику, да их нађе кад буде заузимао територију на којој провесмо деценије. Човек се највише радује изгубљеним златницима, а тај несрећник ће се радовати одбаченим гаћама. Ми смо страшила и без те крпе? Кад боље размислим у нама чучи чудо коме се ни ми сами не можемо начудити? На први поглед, ти држиш окачену путну торбу о рамену, а ја соло стојим уз тебе. Ликови достојни пустињака. Ум нас служи, искушења колико хоћеш, жедни и гладни. Да ми је једна(показује кажипрст) пржена гирица. И теби би пријала да је глоцнеш?

КАДАМЕЈА: Твој драмолет о гирици, може поспешити желудачну киселину у нашим стомацима, а онда смо обрали зелен бостан, пресамитиће нас болови у клупко - нећемо моћи корак да макнемо. Знаш ли ти да наша тела крију милијарду болести? Гладан стомак, је од свих болести најгори, кад он превлада онда настају револуције, народи се поделе у супротстављене табора, те многи недужни заврше пред стрељачким стројем. Ако ти је толико стало до гирице, онда мисли о њој, мисли у себи, мисли и ћути.

ВАСКО: “Мисли и ћути, мисли и ћути!” Стомак ми се претворио у суву, препарирану кесу? Инсистираш да не верујем у постојање обичне пржене гирице? Мислиш како сам луд, те да сам ових година тумарајући за отпацима хране по контејнерима, траћио време, а видиш није било баш тако - јадац. Неком приликом набасао сам на новину у којој је крупним словима писало како су у Америци током олује из облака падали крупни шарани, козе, утовљени бикови са фарми. И? Ако се то код њих десило, што не би у моја уста упала печена гирица?

КАДАМЕЈА : Још и усољена, реш?

ВАСКО : Што да не?

КАДАМЕЈА: Начекаћеш се ти таквог рибића побратиме.

ВАСКО: И како ја сад да пођем за тобом? Ни реч охрабрења да ми пружиш! А без наде, живот нема смисла. Сети се Христа, сети се на пример Њега, како је пред гладне изнео храну и пиће кад је устребало стварајући је ни из чега. Ако то сведоче књиге, онда би смо се и ми могли надати чуду? Прженој гирици, што да не, што нам не би пала право у уста...?

КАДАМЕЈА (Диже руку да покаже) : Одозгоре!

Горе. Фотодокументација Заветина, јун 2013.

ВАСКО : Одакле год!

КАДАМЕЈА (Искреће главу увис) : Видиш ли ти Исуса на мосту? Да ли га уопште видиш, било где, уоколо?

ВАСКО (Покушава да објасни) : Кад подигнем главу увис, намах ме обузме слепило!

Опет то.Горе. Фотодокументацина Заветина, јун 2013.

КАДАМЕЈА: Уразуми се луда главо. Опасуљи тај твој на тренутак залутали пилећи мозак! Од олује, а ни од Христа ни помена. Узмимо судбину у своје руке. Наћи ће се успут који залогај да преживимо - дивљи грмови са зрелим плодовима на гранама чекају. Овде ионако нема ни мрвице, осим ако не загазиш у реку и уловиш какву штуку?

ВАСКО: Вода је хладна, ја сам од детињства зимогрожљив.

КАДАМЕЈА: Хајдемо онда, празни разговори не помажу. Бирај правац!

ВАСКО : Уз реку, или низ њу?

КАДАМЕЈА: Пођимо према извору!

ВАСКО: Боље би било да кренемо низ обалу. Реке путују према мору. Мора према океану. Таква путовања више обећавају.

(За дијалогом Кадамеја креће уз реку, а Васко у супротном правцу. Након неколико корака са друге обале реке зачу се девојачки глас)

ДЕВОЈАЧКИ ГЛАС(Из правца публике): Ехеееееееј, момчине!

ВАСКО (Обраћа се Кадамеји): Шта то би?

(Мала пауза)

ДЕВОЈАЧКИ ГЛАС: Треба ли вам друштво?

КАДАМЕЈА: Пискав глас!

ВАСКО: Можда цура хоће да нам помогне?

КАДАМЕЈА: Ако ти је до ње, загази у реку и отпливај к њој.

ВАСКО (Креће ка просценијуму) : Уф, потонуо бих на дно као секира, и удавио се. Не знам да пливам.

КАДАМЕЈА (Пружа му путну торбу): Држи торбу, окачи је о раме уместо појаса за спасавање. Скочи у воду, и веслај рукама под собом као куче шапама.

ВАСКО: Хоће ли ме она чекати, она се нада момку са роговима, како ти малочас рече? А ја сам шут од када се знамо.

КАДАМЕЈА (Мерка правац кретања) : Бирај - тамо или вамо?

Врбе необичних "фризура", из Врба. Фотодокументација Заветина, 26.јун 2013.

ВАСКО (Гледа у публику) : Збогом Европо!  (.............)

         _________ из рукописа