 |
| Песник Александар Лукић (први здесна) са пожаревачким фолклором у Шпанији, лета 2011. |
Отпад пластичних вампирџија
згомилан на спруду за поводњем
надувава подневно сунце.
Камара немоћних боца -
лешева са заштитним лицем
мултинационалних компанија -
крш људске некултуре.
Боце експлодирају јачином динамита.
Оркестар отпада музицира прасковима.
Бесплатан концерт у природи,
траје до вечери. А кад ноћ захладни
концерт наставља арију истим ритмом.
Пластичне боце се грче и шкргућу
притешњене једна до друге.
Публика отпада – у првом реду
татула широколисна попут муслиманских
верника клања трубама белих цветова
краси дивљу околину.
ПРЕСЕЧЕН ТУРСКИ ДРУМ
Планинска бујица пресече стари турски друм.
До бедема брежуљка развали пут – однесе насип,
саобраћајна веза између два света – потпис градитеља
би удављен у мутним таласима за једно преподне,
а са њим приде у јеци и ломљави оде туцаник,
окамењена кошуља саобраћајнице,
по царској заповести - кулуком насипане и набијане
вековима да пут буде што тврђи, за шине притегнуте о паоке
точкова путујућих каравана од Београда до Босфора.
Клоце стврднутих плоча прогута водена стихија
копита младих зебри у чељустима крокодила – трзају у ропцу.
Орах крај пута израстао уз сам брег
паде савладан напослетку. Његову сорту
донео је у кљуну црни гавран и испустио
у лету баш ту. Из златне мрезге коштуњавог плода ниче
горостас. А сад кад се природа узјогунила прекомерно,
да се последица мери са катастрофом народне буне,
стар и немоћан са лишћем и плодовима на грању лежи
изваљен и насукан наопачке окренут стотину метара
низводно имитирајући кишни амрел.
Жиле немоћног стабла ландарају ваздухом
рашчупаније од змијчића на глави медузе.
Неславно оконча веза између два села.
На некдашњем друму река већ
формира обалу од тона житког блата.
Помисао да је нит, како се може казати за пут
прекинута, кога данас растужује? Где ће се сусрести
различитости лепе у крајностима за истину очи у очи
бирајући најбољи поглед од себе за другог убудуће?
ПУСТА КРАЈИНА
Са дна вира, пркосе плаве камене плоче
јата скобаља искрећу тела полеђушке у страну,
рибља крљушт - огледало окренуто сунцу
баца светлосне бодеже у очи двојици песника.
Лето одмакло
Све је речено, изгледа. А ипак нејасноће
пробијају одасвуд до нас – млади штенци.
Пупољци са грана трешања набубрели
чим ојужи. Траг грешних духова кружи
ваздухом. Писмо са Понта послато нама.
Новчићи златни брује из мешине кошне торбе.
Нема коментара:
Постави коментар