Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист... Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности. Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...» Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина».

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

четвртак, 16. април 2015.

Две песме из најновије књиге Александра Лукића: "Псовка"

КЛАСИК

Свргни стару догму, макар прст у око
гурао диктатору. Невидљив дух рађа
отпор. Смет лишћа диже вртлог ветра
са земље. И погибељно баца за зид.

Средња Европа – лавиринт. Изгледа!
Лична карта лобања. Сува чесма.
Куц – куц чикице. Затворена врата.
соцреалистички класик ствара: тлапња.

Ах, тај срамни рат, куд је довео нацију
у шта увалио већину – стари лисци
кваре омладину. Досадне реченице
буђаве печенице. Обавезна лектира.

Утроба стараца грми срамну музику -
мода дечијих фризура уједначена
по узору метли владајуће партије.


АЗ БУКИ ВЈЕДИ

Аз буки вједи: светлост, ипак, обасјан спруд, и зелен дуд
на непознатом приобаљу. Сенка стасава за стаблом. 
Труд безличне птице са палубе брода сплашњава. Усуд 
је чини рањивом напослетку снага у сосу гадном

да безусловно пада међу стеге вилица. Аз буки вједи.
Народна кухиња – во на ражњу. Друшкане седи и једи.
Творац историјског романа замакао усред потопа вреди
колико обичан мртвац. Покојников пев са небеса цеди

тачку. Јер, држи повлашћено место на крају реченице.
“Нисам се убио из патриотске одговорности према
својим савременицима”. Писац уморним гласом сенице
саопштава разлог што је живео. Не хотећи да дрема

зарад другова. Цртало плугова подвлачи: “ За сваки случај
још увек имам револвер” - та, мани причу... Слушај:
било је гадно газити ђоновима оштро голо камење
морског пристаништа, пред укрцавање на труп Галеба.
Аз буки вједи! Савести ради, Јосипу рецитовах песму: Стење.
Тврд кредо есхатологије – идеологије доба. Реци, треба

ли због тога повући ороз. Истина цури полако, али цури.
Пиле расте у петла, да би певац скочио у лонац.
По новинама до прве даће објављиваће штури
коментар о значају барда: саборци, који питомац,

ледоломци: друштвено корисни писци чараће ватру.
А после даће: брајко на видело. Сасуће у очи истину
какав је ко за живота био. Да се на земаљском кантару
не би изгубила тачна мера. Пожурити полако на брзину.

Аз буки вједи! Очева проповед нацији. Потопе грдни
стисни и прдни истовремено: макар у истом дану.
Дужност младости испуњена прелива - зато мрдни
да се пресни живот писца у настојању склони у страну.

“За сваки случај још увек имам револвер” - лугер,
положен у ковчегу. Мртва рука стеже јаре и паре.
Аз буки вједи! Време смрти качи флор о ревер.
Другови драги: пуче тиква у гатаре, ам и шкаре.

Нема коментара: