LA
COMEDIA E FINITA
У години кад СССР беше намерио војну
инвазију
на YU у садејству са земљама
варшавског
пакта дружина ћосавих пубертетлија
би поштеђена
насилне мобилизације.
Дечаци интермецо
сталних претњи окупације
користе
откривајући значај гениталија – мушко
зрење тела
куда иде, а то значи свакодневну
проверу
крућења пениса у групи, загуљујућ
шаком кожицу
главића – са главића на главић
удружена
млада банда на обали реке збијена
такорећи
раме уз раме под конац онанише
хорски тактилно,
онанише. ко ће пре да сврши –
који курајбер
има највећи.
Признајмо
– тад нисмо маштали
о женама,
о нагом женском телу.
Нашу инспирацију
куражи обележје
турнира
ко ће први ејакулирати у воду.
Тријумф
природног откровења.
La
comedia e finita.
А пошто
рс није вечан већ спласне,
скачу у
вир по прозивци: први, други...
последњи.
Следи лов на склиске јегуље
допутовале
у наш крај
Војни резервисти
ушанчени по брдима
маскирани
чекају совјете да им јебу мајку,
како кажу,
за разлику од нас, гађају чавке
и свете
им се, мртве птице везују за ногу
па о гране
дрвећа над рововима обесе –
птичја страшила.
Наш улов
нудимо по багателној цени.
Усољене
јегуље завршавају путовање
натакнуте
на сув штап као чарапа по нози.
Рибље месо
цврчи над пламеном ватре
цеди се
уље. Пеку јегуље: у одсуству совјета.
Гладни војници
месецима укопани у ров.
Цех масовне
мобилизације платише
невина створења:
змијолике јегуље.
Од рата
не би ништа.
Интермецо
онаније добија
државнички
ниво.
Николае
Чаушеску и Јосип Броз Тито
потписују
уговор о изградњи
хидроцентрале
Ђердап. За леђима им макете.
Мали градови
са обала Дунава памте
историјски
сусрет комуниста – руковање
државника
са смешком.
Разапете
мреже о две дрвене
тојаге пободене
у речно дно
плићака
реке подрхтавају ношене
таласима
као какво рибље леђно пераје.
Паничне
гласове мојих другова
риболоваца
из тог доба чујем јасно:
дижи мрежу.
Вади, вади: вичу. Пази на змије.
Отромбољен
трбух мреже израња из воде:
окрајак
пања у њему а око њега рибе, рибе.
Удри их
у главу, дере се ковачев син.
Вренгије
јегуља беспомоћно змијуљају
као затвореници
бањичког логора
шиљате пређице
глава полажу на пањ.
Са лица
земље хидроцентрала збриса
села и засеоке,
рибарске куће, цркву
са плавим
светлећим неонским крстом
по ноћи
у српском градићу на тргу.
Вештачко
језеро потопи обешене штрањке
из излога
локалног сарача, месареву душегубку
пушницу
смрдљивог димљеног меса
дирљиво
крштену: ХХ век.
Брана препречи
долазак јегуља у наш крај.
Јегуље!
Јегуље! Каиш историје кида човек.
Џабе се
јављате у сновима несрећне са Понта.
La comedia e finita. La comedia e finita.
= извор: Књижевни часопис "БДЕЊЕ", Сврљиг, број 45-46, година XIII, јул - децембар 2015, стр. стр 77 - 82; 80 - 82.
Нема коментара:
Постави коментар