СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЦРВЕНИ метеоаларм за источну Србију није уплашио групу непоколебљивих љубитеља природе који су се окупани знојем на 15 испод нуле кроз дубоки залеђени снег у суботу испели на врх Великог крша удаљеног двадесетак километара од Бора. Овај величанствени зупчасти планински бедем који се често назива српским Алпима диже се до висине од 1.148 метара и са оближњом планином Стол спада у најстарије планине света, кажу геолози. 
          Наиме, још је чувени географ Јован Цвијић претпоставио да је су ови кречњачки масиви били гребени праисторијског мора, а модерна истраживања утврдила су да су се они издигли из дубина пре 277 милиона година. Зато палеонтолози у овдашњим стенама проналазе фосиле чудних бића, која су тада живела. Велики крш је старији од Старе планине и једини крас у Србији који се с једне стране готово вертикално сурвава у дубину, а мали "питомији" део који је оштра узбрдица под великим нагибом крије стрму стазу која води ка врху. Групу од двадесетак планинара из Зајечара, Мајданпека и Бора тим путем је провео искусни Мирослав Жикић, председник зајечарског планинарског друштва "Драган Радосављевић". Успон је почео на превоју Цепе кроз залеђени снег који је заслепљујуће искрио милионима звездица, а затим се наставио кроз букову шуму преко препрека од високих стабала које је поломио лед и ветар.
          Научници и ваздухопловци су у случају Великог крша сагласни с приповедачима легенди који овој кречњачкој хриди приписују мистичну хировитост и суровост. Наиме, овде се дешавају изузетно брзе и чудне промене времена, на које упозорава и споменик жртвама авио-удеса у коме је 1967. изгинуло шест инжењера мариборске "Хидромонтаже", градитеља Хидроелектране "Ђердап један", новинар који је пратио и пилот. Oва несрећа изазвала је због неубедљивих званичних објашњења бројне теорије завере. Наиме, мали авион који је полетео 11. октобра 1967. из Кладова према Словенији необјашњиво се распрснуо на гребену Великог крша, иако он на први поглед не спада у нарочито високе планине. Ваздухопловни стручњаци открили су нам дуго чувану тајну, да пилот ЈНА кога је словеначко предузеће ангажовало није познавао метеоролошке феномене изнад уског планинског бедема 19,5 км на правцу југоисток-северозапад. Он би био природни заштитни појас од хладних карпатских ваздушних струја.
          - Ваздухопловци избегавају Велики крш јер се ту дешавају муњевита залеђивања елиса летелица - открива ваздухопловни експерт Веља Вукашиновић.
          - Око његових врхова се изненадно стварају облаци, а чак и обична магла, а камоли киша у тренутку ледом окивају летелице.

          Успињући се ка врху Великог крша планинари су имали прилику да се увере у необичне климатске појаве, почев од варљиве залеђене коре снега на превоју Цепе преко које је колона прелазила. Први утисак да је снег утабан ветром распршио се у првој заветрини где се кора проваљивала, а ноге упале у дубоке сметове које су кораци расипали у шуштеће облаке великих кристала налик зрнцима шећера. У муњевито залеђивање уверили су се и чланови похода који су носили фото-апарате. По уласку из осунчаног дела гребена у сенку шуме маглица на објективима се претворила у микронски танку, али врло тврду ледену кору на стаклу. То објашњава и како су се на стази нашла многа поломљена витка чврста букова стабла и гране. Она су кад се заледе крта, као од стакла, и ломе се под ударима ветра. Срећом ову експедицију је Велики крш поштедео удара хладног Горњака и после нешто више од три сата колико је било потребно да се пређе стаза дуга око осам километара и висинска разлика од 400 метара стигла је до врха. Награда је била величанствен поглед са "српских Алпа".
          СРПСКЕ ПЛАНИНЕ ИНСПИРИСАЛЕ ТОЛКИНА
          Возачи аутомобила и аутобуса који су милели друмом преко превоја Цепе под Великим кршем сиренама и махањем поздрављали су планинаре којих овде дуго није било. Шарена група их је подсетила на време од пре неколико деценија кад су велике домаће и међународне експедиције често боравиле на овом просторУ, који је према наводима неких британских истраживача био инспирација Толкину, писцу "Хобита" и "Господара прстенова", за стварање слике тајанствених планина Средњег света.
          НЕОПРАВДАНО ЗАБОРАВЉЕНИ
          - Некада је Велики крш са Столом наспрам њега био циљ многих масовних планинарских и туристичких похода из целе Југославије, нарочито из Словеније, али и из иностранства. Нажалост, ово предивно место је гурнуто у запећак и овом акцијом покушали смо да га из заборава вратимо на мапу природних лепота и реткости Србије. Наши планинарски водичи су спремни да свим љубитељима природе изађу у сусрет и покажу им лепоту "српских Алпа" - рекла нам је Анђела Рисантијевић из планинарског друштва "Драган Радосављевић".