ЦРВЕНИ метеоаларм за источну Србију није уплашио групу непоколебљивих љубитеља природе који су се окупани знојем на 15 испод нуле кроз дубоки залеђени снег у суботу испели на врх Великог крша удаљеног двадесетак километара од Бора. Овај величанствени зупчасти планински бедем који се често назива српским Алпима диже се до висине од 1.148 метара и са оближњом планином Стол спада у најстарије планине света, кажу геолози. 
Наиме, још је чувени географ Јован Цвијић претпоставио да је су ови кречњачки масиви били гребени праисторијског мора, а модерна истраживања утврдила су да су се они издигли из дубина пре 277 милиона година. Зато палеонтолози у овдашњим стенама проналазе фосиле чудних бића, која су тада живела. Велики крш је старији од Старе планине и једини крас у Србији који се с једне стране готово вертикално сурвава у дубину, а мали "питомији" део који је оштра узбрдица под великим нагибом крије стрму стазу која води ка врху. Групу од двадесетак планинара из Зајечара, Мајданпека и Бора тим путем је провео искусни Мирослав Жикић, председник зајечарског планинарског друштва "Драган Радосављевић". Успон је почео на превоју Цепе кроз залеђени снег који је заслепљујуће искрио милионима звездица, а затим се наставио кроз букову шуму преко препрека од високих стабала које је поломио лед и ветар.
Научници и ваздухопловци су у случају Великог крша сагласни с приповедачима легенди који овој кречњачкој хриди приписују мистичну хировитост и суровост. Наиме, овде се дешавају изузетно брзе и чудне промене времена, на које упозорава и споменик жртвама авио-удеса у коме је 1967. изгинуло шест инжењера мариборске "Хидромонтаже", градитеља Хидроелектране "Ђердап један", новинар који је пратио и пилот. Oва несрећа изазвала је због неубедљивих званичних објашњења бројне теорије завере. Наиме, мали авион који је полетео 11. октобра 1967. из Кладова према Словенији необјашњиво се распрснуо на гребену Великог крша, иако он на први поглед не спада у нарочито високе планине. Ваздухопловни стручњаци открили су нам дуго чувану тајну, да пилот ЈНА кога је словеначко предузеће ангажовало није познавао метеоролошке феномене изнад уског планинског бедема 19,5 км на правцу југоисток-северозапад. Он би био природни заштитни појас од хладних карпатских ваздушних струја.
- Ваздухопловци избегавају Велики крш јер се ту дешавају муњевита залеђивања елиса летелица - открива ваздухопловни експерт Веља Вукашиновић.