Из "Псовке", најновије књиге Александра Лукића

Из студентских дана. Када је песник Ал. Лукић радио преко студентске задруге,
као кондуктер ГСП, или физикалац...

Х

CODEX SINAITICUS

Безвредне менице – свежњи

папира задављени канапом

у фиоци писаћег стола.

Бледо мастило – породични потпис.

Утваре генерација од – до: Бог свети зна.

Рачун ненаплативих потраживања.

Век чамотиње чуван у фиоци стола

стварни власник меница – самоћа.

Кад сам стао упознавати лице и наличје

зајмова: проби ватра од зиме, од пролећа

из њих крволипти пламен давнашњих дугова.

Варљиви март током дана мешаше годишња доба:

киша, сунце, канонада бабиних јарчића, ругоба.

Бледо сићушно сунце слабашним зрацима,

нејаким зрацима попут снаге једногодишњег

детета, сврати кроз прозор, проби разбојник

не чинећи штету велику, уобичајену за лоповима,

осветли унутрашњост фиоке, стиже да види

а да заузврат не узме ништа.

Духови предака беху то у сечивима светлости

на пропутовању: век безбожништва – кркља.

Менице напуштене у светој тишини трепере –

менице које гледам са сетом данас чекају расправу

о заоставштини архива. Наш Codex Sinaiticus

– страва.

Захуктали свет напољу изводи представу

под сунцем, мимо сунца. Спољашњи свет,

акварел. Породично благо скупљено у

историју непопуларних трагедија нуди

слепу веру предности безготовинског плаћања.

Пупољак у вечитом оклевању

чека да букне пламеном из себе.

-          Стр. 79 -80

        

          = извор: из објављене књиге Лукића, Псовка". -  Можете  наручити директно од издавача и купити ма које издање, нон стоп,  преко мобилне Књижаре писаца  уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number, и своју тачну кућну адресу!) - Видети више: Мобилна књижара писаца "ЗАВЕТИНА"

Васка Илиева И Никола Бадев- Болен Лежи Млад Стојан

Награду "Никола Милошевић" добила Александра Манчић. Расправа жирија преношена на Радио Београду 2

Најбоља књига о Ђордану Бруну

Александра Манчић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Добитницима уручена награда "Доситејево перо"
• 
  "Печат" на равне части

• Види - признање у руке
• Милошу Латиновићу уручена Виталова награда
• „Печат” Негришорцу и Праћи

Угледну награду "Никола Милошевић" за најбољу књигу у области филозофије, есејистике и теорије књижевности и уметности, објављену прошле године, добила је Александра Манчић за дело "Ђордано Бруно и комуникација (превођење идеја)", у издању "Службеног гласника".

То су одлучили чланови жирија Радио Београда 2 (Мило Ломпар, Слободан Грубачић и Драган Проле, председник) на завршној седници која је одржана у радијском студију, а цео ток расправе директно је преношен на таласима овог радија.

- Књига "Ђордано Бруно и комуникација" почива на тези да се мисао овог ренесансног филозофа најпродуктивније истражује кроз проблем универзалне комуникације. Сви чланови жирија истакли су изузетан стил којим је ова књига написана, чиме се ауторкин креативни допринос сасвим приближава Николи Милошевићу, као узору по којем ова награда носи име - наводи се у образложењу.

Александра Манчић је докторирала на Универзитету у Мадриду, аутор је седам књига о теоријским проблемима превођења и међукултурне размене, а превела је и низ дела са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика. У изјави за "Новости" каже да је још ошамућена добијањем ове награде, јер носи тако велико име.

- Књига "Ђордано Бруно и комуникација" је веза између књижевности и филозофије и указује на значај Ђордана Бруна не само за његово доба. Показало се да се проблеми који су били присутни у његово време, а то је крај 16. века, поново појављују и у нашем. Свет је још једном у великом превирању, а обичан човек има утисак да се све наглавачке окреће. Дуго преводећи текстове овог великог човека, све сам више увиђала колико су велике додирне тачке између онога што је писао и онога што се нама догађа.

Свечано уручење награде биће у уторак, 9. фебруара у 12 сати у Каменој сали Радио Београда.

ИЗБОР

Уз награђену књигу Александре Манчић у најужем избору за престижно признање била су и дела "Кант наш савременик - критика етосног ума као оријентација у мишљењу и деловању" Симе Елаковића, у издању "Завода за уџбенике", и "Шелинг против Хегела - Шелингова темељна мисао и меке форме" Сретена Петровића, у издању "Албатроса плус".

Најбоља књига о Ђордану Бруну

Тужни Београде, шта си дочекао?!

Кабловске телевизије ангажују агенцију из Хрватске. Професионалних преводилаца све мање, јер су хонорари скромни. - Загреб преводи филмове Београду: Титлови нестручни, дијалози бесмислени

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Песник са именом написаним на води
• 
  И класике може да прегази време

• Међународни београдски преводилачки сусрети
• Романи Чака Палахњука на српском
• Преводи: Андрић у Египту, Павић у Кини

“МИКЕЛАНЂЕЛО је осликао свод шеснаесте капеле у Ватикану”, писало је у титлу филма емитованог пре неколико дана на једној националној телевизији. Мислили су, ваљда, на Сикстинску. У једном другом филму, уместо да буде преведено “Не предомишља се”, пише “Не зебу јој ноге”.

Свакодневно се на ТВ екранима појављују слични “бисери”, зато што филмске титлове све више преводе људи који не познају добро ни страни а ни српски језик. Професионалаца је све мање, јер су хонорари скромни, више налик студентском џепарцу него правој плати.

- Некада се знало ко је за шта образован и ко може да се бави превођењем. Из тог времена сећамо се фантастичних превода наших старијих колега. Аутори су били потписани на крају филма. А данас је сасвим другачије - каже, за “Новости”, Драгана Вукићевић, извршни секретар Удружења научних и стручних преводилаца. - Свако може да оде у Агенцију за привредне регистре и отвори агенцију за превођење, пријави се на тендер за услуге превођењa и с најнижом ценом добије посао. Замислите када би се нестручни људи пријављивали и побеђивали на тендерима за операцију мозга. А управо то се ради с научним и стручним преводима.

Драгана Вукићевић присећа се једног од преводилачких “бисера” када јунакиња чита “Рат и мир” (War and peace), а њена реплика преведена је са “Читам Ворена Писа”.

Много дужу листу преводилачких “бисера” има Слободан Козарчић, из Новог Сада, који је од 2010. године специјализован управо за преводе филмова и серија. Превео их је у том периоду 650. Козарчић је и прави језички чистунац, па у шали каже да онога ко му нађе правописну грешку у преводу води на пиће. Он наглашава да су филмски преводиоци веома лоше плаћени, свега од 0,4 до 0,5 евра по минуту филма. На Западу, за исти посао се плаћа чак и по 17 евра за један минут. И колико је лоше преводиоцима, лоше је и гледаоцима који трпе незнање и нестручност људи чије текстове читају на ТВ екранима и у биоскопима.

Козарчић указује и на огроман проблем кабловских телевизија, јер за већину превод ради једна агенција из Загреба.

- Ти преводи врве од хрватских речи и израза - “гледатељ”, “требаш урадити”, “учинковито”, а посебна посластица су ми непостојеће речи и изрази - открива Козарчић. - У филму “Господин Бин” (Mr. Bean), коришћене су речи “ајме” и “бок”, а у филму “Матрица” (Matrix) и “драговољно”. Имам утисак да те преводе не раде људи којима је српски из Србије матерњи језик, него или они на српски преводе хрватске преводе, или неко покушава да симулира знање српског. Зато ме и не чуди што ова фирма никада не наводи име преводиоца, пошто би онда морала да призна да то није неко из Србије. Очито се заборавља да гашење идентитета и културе једног народа креће од уништавања његовог језика.

Козарчић подсећа и да је, на крају сваког превода на ХТВ, потписан не само преводилац, него и лектор, као што је некада било и у Србији.

ТРЧАЊЕ ЗА ПРЕВОДИМА

- ОДГОВОРНИ из медија нису очигледно свесни да овако крупни недостаци код превода стварају лошу слику код људи о тим медијима, што, на дуже стазе, може да доведе и до избегавања гледања филмског материјала на њима, јер гледалац када гледа филм жели да се опусти, а не да нагађа шта је преводилац хтео да каже, или да грозничаво “трчи” за пребрзим титловима - коментарише Слободан Козарчић. - Више пута сам чуо од познаника, који нису преводиоци, како су и сами приметили лоше преводе, а неки старији људи су ми рекли да не могу да стигну да прочитају преводе, па једноставно избегавају да гледају стране филмове.

Загреб преводи филмове Београду: Титлови нестручни, дијалози бесмислени

166. лист Мирослављевог јеванђеља

Николић од Руса тражи страницу Мирослављевог јеванђеља - Шеф државе ће у марту у Москви разговарати и о вредном документу: Реч је о 166. листу Мирослављевог јеванђеља, који једини недостаје. Русија нам засада нуди копију, коју је наша страна већ израдила

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Лист Јаванђеља који недостаје стигао у Србију!

• Обмануто 300.000 грађана
• Белег судбине народа

ПОВРАТАК у Србију оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља, који се чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу, биће једна од тема о којој ће 9. и 10. марта председник Томислав Николић разговарати у Москви са својим домаћинима - сазнају "Новости".

Према нашим информацијама, руско министарство културе, није вољно да Београду препусти овај драгоцени документ, већ је сагласно да нам да његову копију. Препис, међутим, код нас већ постоји, због чега ће наша страна, највероватније, покушати да ургира да нам уступе оригинал.

Куриозитет је што та 166. страница једина неостаје да би се комплетирао најстарији српски ћирилични рукопис, а она је у Русију доспела тако што ју је у 19. веку тадашњи кијевски архиепископ Порфирије Успенски, који је посетио Хиландар 1845. или 1846, опчињен лепотом књиге, кришом истргнуо и однео са собом.

Споменик српске писмености, иначе, написан је у 12. веку, а по напуштању Хиландара до 1883. године лист је чуван у Кијеву, да би био пренет у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу. На њему се налазе чтенија за 7. (20) јануар, празник Светог Јована Крститеља.

Светски историчари нису приметили лист све до појављивања на археолошкој изложби у Кијеву 1874. године и тада га фотографише Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, који читавом рукопису даје име Мирослављево јеванђеље.

Страница која недостаје била је у Београду прошле године у јуну, у склопу изложбе "Путевима Мирослављевог јеванђеља" у Музеју Вука и Доситеја, али је потом враћена у Санкт Петербург.

НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ - ПАМЋЕЊЕ СВЕТА

Мирослављево јеванђеље налази се на Унесковој листи Памћење света, што је признање његовој историјској важности. Настало је у Цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу. Написано је у славу српског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, који је владао до 1198. Захумљем.

Јеванђеље је у Хиландар пренео Стефан Немања када се замонашио и у тамошњој библиотеци је стајало до 1896, када је поклоњено краљу Александру Обреновићу који га је понео у Београд.

Николић од Руса тражи страницу Мирослављевог јеванђеља

ови кречњачки масиви били гребени праисторијског мора, а модерна истраживања утврдила су да су се они издигли из дубина пре 277 милиона година...

Наш репортер са планинарима у поход на "српске алпе", познате по хировитости и суровости. Мали авион изненада се распрснуо на гребену планине октобра 1967, када је погинуло шесторо инжењера, новинар и пилот. -  И пилоти избегавају велики крш

Борис СУБАШИЋ | 25. јануар 2016. 19:30 

Чланови планинарског друштва на врху Великог крша

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Пожаревац: Успешна мисија планинара у Италији
• 
  Срби освојили врх Лењин висок 7.134 метара

• У Алпима пронађени остаци алпиниста несталих пре пола века
• Градишки планинар освојио Монблан!
• Спасен полицајац из Израела

ЦРВЕНИ метеоаларм за источну Србију није уплашио групу непоколебљивих љубитеља природе који су се окупани знојем на 15 испод нуле кроз дубоки залеђени снег у суботу испели на врх Великог крша удаљеног двадесетак километара од Бора. Овај величанствени зупчасти планински бедем који се често назива српским Алпима диже се до висине од 1.148 метара и са оближњом планином Стол спада у најстарије планине света, кажу геолози. 

Наиме, још је чувени географ Јован Цвијић претпоставио да је су ови кречњачки масиви били гребени праисторијског мора, а модерна истраживања утврдила су да су се они издигли из дубина пре 277 милиона година. Зато палеонтолози у овдашњим стенама проналазе фосиле чудних бића, која су тада живела. Велики крш је старији од Старе планине и једини крас у Србији који се с једне стране готово вертикално сурвава у дубину, а мали "питомији" део који је оштра узбрдица под великим нагибом крије стрму стазу која води ка врху. Групу од двадесетак планинара из Зајечара, Мајданпека и Бора тим путем је провео искусни Мирослав Жикић, председник зајечарског планинарског друштва "Драган Радосављевић". Успон је почео на превоју Цепе кроз залеђени снег који је заслепљујуће искрио милионима звездица, а затим се наставио кроз букову шуму преко препрека од високих стабала које је поломио лед и ветар.

Научници и ваздухопловци су у случају Великог крша сагласни с приповедачима легенди који овој кречњачкој хриди приписују мистичну хировитост и суровост. Наиме, овде се дешавају изузетно брзе и чудне промене времена, на које упозорава и споменик жртвама авио-удеса у коме је 1967. изгинуло шест инжењера мариборске "Хидромонтаже", градитеља Хидроелектране "Ђердап један", новинар који је пратио и пилот. Oва несрећа изазвала је због неубедљивих званичних објашњења бројне теорије завере. Наиме, мали авион који је полетео 11. октобра 1967. из Кладова према Словенији необјашњиво се распрснуо на гребену Великог крша, иако он на први поглед не спада у нарочито високе планине. Ваздухопловни стручњаци открили су нам дуго чувану тајну, да пилот ЈНА кога је словеначко предузеће ангажовало није познавао метеоролошке феномене изнад уског планинског бедема 19,5 км на правцу југоисток-северозапад. Он би био природни заштитни појас од хладних карпатских ваздушних струја.

- Ваздухопловци избегавају Велики крш јер се ту дешавају муњевита залеђивања елиса летелица - открива ваздухопловни експерт Веља Вукашиновић.